У књигама спава искуство света

и ти га будиш читајући.

Књига као рани цвет процвета

када је узмеш и носиш кући.

Књига се радује кад је читаш,

она оживи у твојим очима.

Кроз књигу ходаш, размишљаш, питаш

као онај што ју је писао ноћима.

Књига уме да се смеје, да заболи,

да се поверава, да тајну крије.

Књига коју читаш баш тебе воли,

јер у полици као да је није.

 Перо Зубац _О књигама_

Упознајући се са са својим школом, новим домом у коме ће провести наредних девет година, девет најважнијих година живота, дјетињства и ране младости, ученици првог разреда посјетили су и школску библиотеку. 

У школкој библиотеци спава чаролија и машта која, као Трнова Ружица чека да буде пробуђена, обновљена и поново оживљена. Школска библиотека је уточиште мира, ријечи, разговора, игре, али и бојиште на ком се  савладавају и најтеже препреке: пишу се домаћи задаци, уче се тешке лекције, осмишљавају се стратегије за исправљање немаром добијене лоше оцјене, спремају приредбе, уче текстови, савладавају акценти, вјежба се драматизација и глума, ствара се једна нова чаролија којом одише наша школа. 

Радознале окице с пажњом су слушале своје старије другаре који су им за ову прилику читали басне Доситеја Обрадовића и непревазиђену поезију Чика Јове Змаја. 

За школску библиотеку посјета првачића  је увијек посебан дан и тај дан са много пажње осмишљавају ученици који већину слободног времена и ваннаставних активности проводе управо овдје. А ко малом бићу може боље пренијети љубав према књигама до онај који је ту љубав већ одавно окусио и развио. 

Сваке године се наново радујемо и жељно ишчекујемо нове генерације мудрих главица у које ће се смјестити прегршт знања.