
ШКОЛА КАО ДРУГА КУЋА
„Навикавајмо младеж на добро, од тога све зависи.“
Доситеј Обрадовић
Да би рад био продуктиван и сврсисходан, потребно је да се налазимо у пријатној и топлој атмосфери. Гдје се пријатније и угодније осјећамо него код куће? Да би стицање знања и вјештина било успјешно, потребно је да се наши ученици осјећају топло и добродошло у школи коју похађају.
Ученици трећег одјељења деветог разреда, након девет година проведених у школи, осјећају се као код куће. То су и доказали маштовитим одговором на тему часа Одјељењске заједнице: „Школа као друга кућа“. Наиме, идеја ученика била је да своју присност са школом и простором у којем бораве, можда и највећи дио дана, искажу тако што ће за тај час донијети папуче. Тако су и учинили. Учионицу су „претворили“ у свој дневни боравак, којим су се суверено прошетали у омиљеним папучама. Газећи учионички под стопалима обувеним у угодност дома, ови ученици показали су да школа заиста представља другу кућу, како ученицима, тако и наставницима који их „приводе познању истине“.
Одобравање ове креативности исказали су и ученици и наставници, а најљепше у ријеч уобличила омиљена наставница српског, Николина Шурлан:
„Наши највећи другари, велика дјеца и мали људи!“

