Одјељење VII2 и одјељењски старјешина Биљана Тамбић као знак сјећањана ученика Николу Бароша засадили су у дворишту школе дрво јапанске трешње.

Дрво дубоко продире коријеном у земљу и чврсто се држи за њу, а гранама крошње задире у небо досежући бескрај и на тај начин повезује пролазност и вјечност, земаљско и небеско. 

Посадивши јапанску трешњу у сјећање на прерано преминулог школског друга, ученици наше школе подигли су споменик сјећања и незаборава. Њежни раскошни цвијет трешње симболизује крхкост и чистоту дјетињства, подсјећа нас на пролазност живота, али и на снагу сјећања. Никада не умиру они којих се сјећамо.

Ненадокнадива празнина Николиног одласка преображена је у трешњу која ће нас сваког прољећа подсјећати на Николин осмијех и вјечну ведрину.